Lju­bi­te­lji umjet­no­sti u gra­du pod Tre­bje­som, prek­si­noć su u Ga­le­ri­ja­ma „Ni­ko­la Pr­vi” od­no­sno „Ili­ja Šo­ba­jić” Dvo­rac kra­lja Ni­ko­le, bi­li u pri­li­ci da pri­su­stvu­ju otva­ra­nju iz­lo­žbi Fe­sti­val umjet­no­sti – „Vir­ski” i ra­do­va Bra­ni­sla­va Ba­nja Mi­sto­vi­ća „Ovom oba­lom ko­ra­čam vječ­no, iz­me­đu pi­je­ska i pje­ne”. Obje iz­lo­žbe su svo­je­vr­stan omaž li­kov­nom umjet­ni­ku Bra­ni­sla­vu Ba­nju Mi­sto­vi­ću či­ji je ži­vot­ni i stva­ra­lač­ki put iz­ne­na­da okon­čan pri­je 25 go­di­na. Pri­ka­zan je cje­lo­ku­pan opus, uklju­ču­ju­ći sve fa­ze ži­vo­ta i raz­vo­ja kroz ko­je je pro­la­zio, ali i dje­la po ko­ji­ma ga se sje­ća­ju oni ko­ji­ma je bio in­spi­ra­ci­ja. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu mr Pe­tar Vu­jo­še­vić, aka­dem­ski va­jar, tom pri­li­kom je na­gla­sio da je Bra­ni­slav Ba­njo Mi­sto­vić, ko­ji je pli­je­nio u kon­tak­ti­ma, imao je jed­nu to­pli­nu ko­ja je osta­vi­la tra­ga da se i po­sli­je 25 go­di­na lju­di sa ve­li­kom ra­do­šću sjećaju nje­ga i nje­go­vog dje­la.
– Nik­šić, grad u ko­me je pri­je vi­še od 30 go­di­na Bra­ni­slav Ba­njo Mi­sto­vić za­po­čeo stu­di­je umjet­no­sti. Po­sli­je Nik­ši­ća oti­šao je u Be­o­grad, za­tim u Ita­li­ju, i svi gra­do­vi su osta­vi­li du­bok trag i sva­ki od tih gra­do­va pred­sta­vlja jed­nu eta­pu nje­go­vog li­kov­nog stva­ra­la­štva. Ka­da smo se od­lu­či­li da or­ga­ni­zu­je­mo ovu iz­lo­žbu ja­vio se ve­li­ki broj nje­go­vih pri­ja­te­lja. Za­klju­či­li smo da je or­ga­ni­zo­va­nje re­tro­spek­tiv­ne iz­lo­žbe – ma­lo. Za­to smo na­pra­vi­li i iz­lo­žbu nje­go­vih pri­ja­te­lja, ko­le­ga, pro­fe­so­ra, i to je pra­te­ća iz­lo­žba. Čak 57 lju­di sa sko­ro svih kon­ti­ne­na­ta, Ja­pa­na, Ame­ri­ke, Ka­na­de, Nor­ve­ške, Ita­li­je i ze­ma­lja okru­že­nja se oda­zva­lo i ve­li­ki broj njih je lič­no do­šao na otva­ra­nje iz­lo­žbe ko­ja je bi­la u ju­nu ove go­di­ne u Ba­ru i Vir­pa­za­ru. Mi­sli­mo da je to ve­li­ki uspjeh, ne nas kao or­ga­ni­za­to­ra, ne­go uspjeh jed­ne ple­me­ni­te du­še ka­kva je bi­la i ka­kav je bio Ba­njo Mi­sto­vić. On je čo­vjek ko­ji je pli­je­nio u kon­tak­ti­ma, imao je to­pli­nu ko­ja je osta­vi­la tra­ga, da se i po­sli­je 25 go­di­na lju­di sa ve­li­kom ra­do­šću sjećaju nje­ga i nje­go­vog dje­la. Ka­da smo pra­vi­li sva ova do­ga­đa­nja bi­la nam je na­mje­ra da ne­ka­ko opet pri­zo­ve­mo taj duh ra­do­sti i stva­ra­la­štva ko­ji je on no­sio sa so­bom. Su­de­ći po sve­mu ovo­me ka­ko se od­vi­ja ovaj pro­gram mi­slim da smo po­sta­vi­li te­me­lje da se smi­sao umjet­no­sti kroz ovaj fe­sti­val, da se taj duh umjet­no­sti, umjet­no­sti ko­ja spa­ja, dra­stič­no raz­dvo­je­na svi­je­ta, svi­jet sva­ko­dne­vi­ce i svi­jet du­ha, i da se oni na ne­ki na­čin spo­je i da se pri­bli­ži pred­sta­va o nji­ma – ka­zao je Vu­jo­še­vić.
Or­ga­ni­za­tor ovog do­ga­đa­ja je Cen­tar za kul­tu­ru Nik­šić u okvi­ru Pro­gra­ma po­dr­ške raz­vo­ju kul­tu­re u Nik­ši­ću 2015.L.N.